Jučer sam se nešto s Pjerom dopisivao oko izbora drva za drške.
Sad, ja volim koristiti ono što imam, ne nabavljati egzote. Najčešće su mi bukva, jasen, bagrem i ostalo naše tvrđe drvo (hrast ne volim baš). Koristio sam i brezu, lijepo bijelo drvo, grab-čvrst tvrd i neugledan. Dolje je nekoliko drški kovanih noževa (prljave su jer ih koristim, a štitim ih lanenim uljem i voskom pa se prljaju.
Prvi nož s lijeva je tikovina, nije naše drvo, ali imao sam komadić pa sam iskoristio, bagrem, bukva, crni hrast (još nije gotovo), glog, jasen.



Crni hrast (abonos, eban) je veoma lijep (hvala Nikola), da se lijepo ispolirati do visokog sjaja, nešto je slabiji, a mana mu je da se kliže.
Volio bih da Nikola jednom postavi sliku drške svog noža, zaista prelijepa kombinacija mjedi i crnog hrasta.

ovo dolje je šljiva na CS SRK

Koji je način učvršćenja na ovom nožu što ima bukovu ručku? Ne vidim da ima nitne kao ostali.
Eh, da još jedno pitanje: koji je postupak brze pripreme sirovog, tek odsečenog drveta tako da ne puca?

Polagan. Ako sam brzoplet uništim tri na jednu gotovu. Unutra je trn 15 mmsužava se na 12mm. Kako je debljina čelika 3,5 mm. tri rupe borerom jedna do druge su dovoljne-borerom i obradim. Kako nije ravno teško se skida i teško stavlja. Da bi se potpuno učvrstilo koristim finu piljevinu + epoksi ili, drvofix, tekući metal, kožno ljepilo, katran breze, itd.
Na ovome je tekući metal-imao sam ga doma.
U stvari, takav je način slaganja drške valjda najstariji-kost (često čeljust psa, vuka), smola ili katran drveća.
Neće se izvući ako rupa nije prevelika.
Drugi način je komadom usijanog čelika potrebnih dimenzija izbušiti rupu (dugotrajno i smrdi)
i opet učvrstiti smolom (epoksi recimo) takav način je čest kod drški paranga.

Za drugo pitanje-ovisi o vrsti drveta-neke su manje sklone, neke više.
Uglavnom, da ne bi pucalo, treba ga stanjiti na približne dimenzije, malo namastiti (nauljiti) i zamotati uj krpu (neće dati da se prebrzo suši) i ne sušiti na suncu, jakom vjetru, prevelikoj temperaturi.

Lijep pozdrav.Obratio sam se Mariobabu jer me zanima kako se pojedine drške noževa od različitih materijala ponašaju u lošim vremenskim uvjetima.dakle znam da ležanje noža u ruci ovisi o nizu razlčitih parametara.Moje pitanje bi bilo više usmjereno izradi korica od prirodnih materijala koje u ekstremnim uvjetima, kiše led.snijeg pružaju što veći stupanj sigurnosti.
Koje drvo i priprema istog osigurava najbolje protuklizne osobine u ekstremnim uvjetima.Možda sam sve ovo malo nespretno sročio ali bit je tu

E sad, naravno, to ovisi o mnogo toga. Fino ispolirano i lakirano drvo će naravno jače klizati, bez obzira o kojem se radi. Ako nisu, ovisi-s vremenom će se sva ispolirati upotrebom i klizati.
Meni je ipak nekako bukva tu najsigurnija. No to je stvar ljubavi.
Pogledaš li tradicionalne alate; kosire, parange, skandinavske noževe, goloke, primijetiti ćeš da nemaju prednje štitnike, ali svi imaju dršku koja se širi prema kraju.
Štitnici su se stavljali na mačeve, bodeže, sablje i sl., a alati (što nas zanima) su svi prilagođavani sigurnijoj upotrebi, a to je rezanje povlačenjem, a ne guranjem-time je štitnik potpuno besmislen (u stvari na lovačke noževe koji prethode onima koje nas zanimaju, štitnici su ušli u modu tek prije nekih stotinjak godina)
Ja volim grubo obrusiti, a ako je drška previše klizava omotam konopom.
Žao mi je što ne mogu više pomoći, ali eto, neka netko da svoja iskustva.
Dodatak na bukvu-ona u kombinaciji s premazom lanolina mi se pokazala kao najmanje klizava.

Dijelimo par stavova- zašto kupovati kad već imamo. Jabuka- predivna karamel boja, bagrem- tamno zlatna, bukva- predivan miris i predivne note (kada pogledate ispolirani komad ima...kako da se izrazim, kao kockice, koje mi izgledaju kao notni zapis, stavim link kada nađem što mislim) i crvenkastu boju. Žao mi je da su crnogorice premekane, jer su cedar i čempres predivni, fatwood bora je transparentan i ne treba zaštitu jer je krcat smole i ljepljiv, a uz to da ne spominjem miris. Imam firestick od fatwooda zavezan da dršku. Tisu iz poštovanja ne diram, em je rijetka, em zaštićena. Ove godine planiram uzeti par grančica i posaditi ih na neka mjesta, jer, kao vrba ili ruža, baca korijenje, Plemeniti plan čiji ishod ne bih vidio za svog vijeka jer užasno sporo raste sko upce i uspije. No, da se vratimo na mekoću crnogorice- čak mi ni to nije problem jer volim da mi stvari imaju priču. Iza svakog ožiljka neka anegdota. Jela i smreka su mi užitak za raditi, poznam ih najbolje. Čuo sam da jedino drvo koje tone u vodi (u ovom dijelu svijeta) je ariš, ustvari tumor na arišu (burl). Da ne nabrajam ostala...

Sam oblik drške pomaže, kao što je rekao Mario. Meni se sviđa fishtail dizajn na puukko noževima. Ja ne poliram svoje do neke visoke gradacije, 800 mi je ok, ili fini pijesak u krpi. Sama impregnacija isto ima ulogu. Ulje je, vidi vraga, sklisko, dok je vosak ljepljiv. Emulzija to dvoje mi je u redu (pčelinj i laneno).

Što se tiče futrola i impregnacija (koža)...ulje je u redu jer svakim stavljanjem noža natrag u futrolu malo ga naulji, ali mi izvana prljavštinu privuče. Vosak je super, ali ako se izloži suncu, počne se topiti, pa tanka kožna futrola postane sva mlohava. Deblja koža nije tako elastična pa je to riješenje problema. Za hladnoću neznam, nisam imao prilike probati.

Projekt mi je skupiti smolu pa onda s njom probati.

Hvala dečki ovo je bio ...pa reći ću mali magisterij.I sve razumljivo i jednostavno objašnjeno

Borovu, najdostupnija mi je. Nije kao na sjeveru, da sa stabla doslovno mogu otkinuti grumen velik kao šaka, ali dalo bi se, dugo to odgađam. E vidiš, mislio sam da će smola voćke napraviti suprotno, još drvo učiniti sklizavijim.

Imam ja puno projekata, i previše čak- napraviti borov katran i njim impregnirati kao što su Skandinavci svoje skije impregnirali...napraviti test ulje vs vosak itd. Dugo se to vuče i mislim da neće tako skoro, nemam vremena jooj

Evo tog notnog zapisa kojeg sam spomenuo (bar graph score), prikaz akorda.


I bukva.


ne, nisu mi sve na broju

pošto izbjegavam več dugo fotoaparat ko vrag tamijan, nisam pokazao ništa šta radim. ALI, baš sam danas razmišljao, i ohrabrio se da uzmem malo vremena i truda pa složim par reportažica sa vizualnim zapisom. crni hrast mi se je pokazao dobar nakon šta sam dršku dobro napojio svinjskom masti i pčelinjim voskom, stim da sam ga nasađiva na trn i to tako da su gogovi išli prema van, tj. boćno. nakon poliranja sam još dodatno ih "ugurao" tako da se vidi struktura sezonskih godova, šta je dalo reljef koji pomaže kod proklizivanja. I SVEČANO OBEČAJEM da ču skoro stavit fotke

Pitanje- kakvo je to pareno drvo? MIslim, iz naziva je očito, ali u čemu je razlika između ovičnog, sušenog drva? Dobio sam parenu bukvu pa me zanima

ako negom treba, ja poklanjam

Drvo Abonosa-edit Admin- da se ne izgubi smisao.

nekom