Dobro, kada sam jutros spomenuo sapun, odlučio sam ga i napraviti-brzinskom metodom-od onoga što imam doma.
Prvo što mi treba je lužina, kalij karbonat u ovom slučaju, lukšija, što dolazi od riječi lug, pepeo.
Ionako moram počistiti peć...
Nekada je na selu stajala bačva u koju se pepeo kroz godinu skupljao za pranje i izradu sapuna.
Da ne trgam plahtu ili jastučnicu našao sam staru majicu-rijetko je tkana, zato je krajnji proizvod tamniji nego je trebao biti.


Nekada je također svaka kuća sakupljala kišnicu i ja se sjećam drvene bačve koju je moja baka imala za te namjene. Kišnica je nekada bila čista ph neutralna, o čemu danas dvojim uz svo zagađenje zraka. U svakom slučaju, kako kiša nije izgledna, a destilirane vode nemam, zalio sam vrelom vodom pepeo (odmah se osjeti miris djetinjstva i veš sapuna), zavezao vreću i dalje namakao (povremeno uranjajući i izranjajući) oko 2h dok nisam dobio lužnatu tekućinu.


Ona već sama po sebi pere i čisti jer je nagrizajuća-pretprošle godine sam htio skinuti dlake s teleće kože i uprava sam to koristio, ali otišao sam na službeni put, jedan, drugi, dok sam pogledao kožu, ne samo da je dlaka počela otpadati nego se i koža počela raspadati.

No, nazad na temu. Kako mi je cilj dobiti koncentriranu lužinu, sve ide na vatru


da višak vode ispari.U međuvremenu sam prelio u manju posudu jer mi je ring trebao za kuhanje ručka. Dosta se ukuhalo i još malo uz miješanje...


Postoje razni načini na koji se gleda bez instrumenata je li koncentracija dovoljno jaka, ovdje sam koristio način s neta-kada se umočeno pero počne raspadati-to je to.

Tu sam dodao svinjske masti-otprilike za četvrtinu više nego što je lužine, i smjesa se dalje miješa dok se ne počne zgušnjavati i ne pretvori u kremastu masu. Dodao sam par kapi eteričnog ulja čajevca za miris.
Slika je slična onoj gore, ali nije to ta...


I sve ide u kalup na hlađenje. Kako je ovo sve rađeno bez pripreme, takav je i kalup. Sapun sada sazrijeva neko vrijeme(oko mjesec dana) da prestanu svi kemijski procesi, u ovoj fazi je još prejak.
Boja je čokolade danak rijetko tkanoj majici, ali kako sam se žurio nisam dodatno procjeđivao.


što ne znaći da ostatke nisam iskoristio za pranje korištenog pribora...

Ono što bih još htio reći je da je ozbiljna izrada sapuna tradicionalnom metodom dugotrajan posao-ne težak, ali dobivanje kalijevog hidroksida za pravo traje danima (ovo je prečac koji ne zamjenjuje u potpunosti), ako ne i tjednima želi li se dobiti kristal. Dalje, ovakav sirovi sapun je još prejak i može nagristi kožu i sluznicu.
Kod svakog takvog rada, pa tako i ovoga treba koristiti zaštitne naočale i gumene rukavice-što nisam pokazao svojim primjerom, ali ne znači da nije potrebno.

Sretno.

Fino,bas sam neki dan gledao na discoveryu il na takvom nekakvom programu izradu sapuna od stvari koje svako kucanstvo ima i razmisljao sam da si ga napravim,ali sam također vidio da treba stajati nekoliko tjedana pa sam odustao..inace,u tom receptu se koristilo nekoliko proizvoda,a ovdje samo 2 + voda i zato mi je nekak ovaj bolji..javi kakav je kad ga isprobas!

Nisam gledao, ali ovo je osnova, nisam kemičar, ali princip je da lužina (kalij karbonat iz pepela u ovom slučaju ili natrij hidroksid iz trgovine) i kiselina (masnoća) reagiraju i stvaraju soli ako se dobro sjećam. I zato se proizvodi tako već oko 6000 god .
Nemam ti što javljati, ja volim takav sapun, i znam da je dobar, a duboko sam uvjeren da je zdraviji od komercijalnih, iako ga nisam radio odavno, ali imao sam jednu veoma zainteresiranu profesoricu koja nas je svašta pokušavala naučiti-od tapiserija, rada s glinom, kuhanja, boja i pigmenata i svašta drugo.

Ono što moraš razumjeti kada se priča o dugotrajnosti postupka je to da su ljudi radili sapun u količinama koja im je trajala mjesecima pa i cijelu godinu, nije se radio svaki dan. što znači za tebe-napravi jednu turu, strpi se, pa onda radi dalje za rodbinu i prijatelje.

Sastojke ćeš uz malo truda naći (mislim na kaustičnu sodu), ali ovdje mi je bio cilj pokazati kako se iz praktički ničega dobije nešto.

P.S.
Spori i "pravi" način se safta vani na dvorištu...

fenomenalno Mariolino!!!
daj mi reci jel važno od kojeg je drveta pepeo?

Pa iako postoje neki koji misle i tvrde "drvo je drvo", nije to baš tako, kako za ogrijev, tako i za sve ostalo.
Literatura napominje da pepeo od tvrdog drveta daje tvrđi sapun, a koristi se i pepeo od palminih listova, kokosa (Afrika), algi, itd.
Međutim, kako ja ložim na grab i bukvu, ponekad jasen, takav je i pepeo. Sapun baš ne radim gusto, ali zato znam prati stvari u cijeđu (lukšija), pa žena veli da sam lud poput njene pokojne bake-ta nije priznavala moderna sredstva za pranje

Ovo je izvrsno...zanimljivo a opet tako poučno jer lijepo je znati napraviti nešto sam!

Već duže vreme se pripremam za izradu sapuna na ovaj način. Imam neka iskustva sa izradom sapuna od NaOH, ali u slučaju potrebe da se na duže vreme boravi van civilizacije, ovaj recept sa pepelom jedini ima upotrebnu vrednost. Inače ima neke draži u tom postupku i zaista deluje jednostavno, ali imam jednu veliku nepoznanicu: kako odrediti međusobni odnos lužine i masnoće? Svi recepti koje sam pronašao podrazumevaju korišćenje suve materije, tj lužine u kristalima, a deluje malo nepraktično sušiti lužinu i isterati svu vodu iz nje samo da bi se mogla izmeriti, a onda joj ponovo vratiti vodu, jer svakako treba. Da li postoji neki jednostavan način tipa: "... e, vidiš, po ovome se vidi da ima viška lužine, pa dodamo masnoću..."? Ne verujem da su ljudi nekad koristili pH testove, a pravili su odličan sapun.

Odlično mario napravljeno =)

Ajde ovako, kako uveliko ložim, a i kišnice imam nešto spremljeno, u nedjelju ću početi spori-normalni postupak.
Što se tiče omjera kod ovakvog "primitivnog" načina moguća su iznenađenja, ovisi o masnoći, cijeđu, i procijeni pa rezultat može biti mekši ili tvrđi sapun. Ph mjerim kako se već dugo mjeri-perom, ako se pero počne rastapati, dosta je jako. Ima još načina, ali izbjegavam sve gdje moram raditi više od umakanja pera. Uz tako dobivenu koncentraciju omjer lužinate otopine i rastopljene masnoće je otprilike od 1/4 do 3/8 cijeđa u ukupnoj smjesi. Ako je sapun prejak biti će tvrđi i imati bijele fleke, ali još nikada nisam baš toliko fulao.

Mario, hvala na brzom odgovoru. Imao bih još jedno pitanje, ako na forumu ima hemičara: zašto svuda piše da je ceđ KOH? Pronašao sam podatak o sastavu pepela od drveta:

SiO2: 31,8 %
Al2O3: 28 %
Fe2O3: 2,34 %
CaO: 10,53 %
MgO: 9,32 %
K2O: 10,38 %
Na2O: 6,5 %

Deluje mi da bi u dodiru sa vodom osim KOH morale da nastanu i druge lužine: NaOH, Ca(OH)2, Mg(OH)2. Nemojte zameriti ako grešim, hemija mi nije jača strana.
Inače praktikujem (malo skrećem sa teme) da pepeo dvostruko iskoristim. Nakon što napravim ceđ i još ga malo isperem, ono što ostane od njega odlična je zamena za livački pesak, naravno kad se osuši.

Eto, reših i ja da se usudim, po Mariovom receptu, da od ceđi probam da napravim sapun. Moja "aparatura" za dobijanje ceđi izgleda ovako:



Na dnu bureta (20 litara zapremine) je drenaža od kamenja, preko toga tkanina, a iznad nje pepeo. Pepeo se prelije vrelom vodom, otprilike 4 lit., a kad se ohladi doda se još toliko. Crevo vodi u plastičnu posudu za skupljanje ceđi. Kada se ocedi sva tečnost iz bureta, proverim da li je gustina odgovarajuća (koristim mali krompir u staklenoj posudi). Krompir treba da pluta (slika je malo mutna):



Ako krompir potone, dakle nije ceđ dovoljno gusta, vratim je ponovo u bure, pa sačekam dan-dva, da se ponovo ocedi, nakon čega će biti gušća, ponovo test itd.
Koristio sam 4 dela ovako dobijene ceđi i 5 delova masti (zapreminski gledano). Nisam snimao postupak kuvanja, a sapun nakon nepunih 24 h izgleda ovako:



Još se nije stegao sasvim, čvrstine je kao npr ohlađeni puding. Valjda će biti OK.

Još jednom se zahvaljujem Mariju na nesebičnoj pomoći.

Kako se dalje pokazao?

Izgleda da ceđ nije bila dovoljno jaka. Nije se stegao, ostao je kremast. Ipak, može da posluži za pranje. Kasnije sam otkrio ovaj sajt: www.pioneerliving.net/soapmaking.htm . Tu sam našao da krompir treba skoro do polovine da pliva iznad površine, što kod mene nije bio slučaj.
Ali, nisam se zaustavio na tom pokušaju. Napravio sam još jednu turu, koja je uspela i tu mi je sapun ispao tamniji. Evo kako izgledaju:



Nakon dve nedelje sam izmerio pH vrednost 9,7. Očekujem da će se vremenom smanjivati.

U poslednje vreme sam se baš navukao na ovu oblast, tako da sam dosta eksperimentisao i teoretisao, a cilj mi je bio da dođem do recepta koji će biti od pomoći svakom, pa i apsolutnom početniku, što sam do nedavno i sam bio. Stoga sam rešio da novostečena saznanja podelim sa vama. Osnovna pretpostavka je da nemamo na raspolaganju nikakav sofisticirani merni uređaj, a da ipak moramo tačno da odredimo odnos ceđi i masnoće. Umesto masenih, recept treba da sadrži zapreminske jedinice, jer se zapremina lako meri bilo kakvom posudom ili kutlačom, a nije ni bitno koliko nam je poznata njena zapremina, važni su samo međusobni odnosi komponenata. Polazna ceđ treba da bude gustine identične gustini krompira. To znači da krompir u takvoj ceđi niti tone, niti pliva. Gustina krompira, koju sam ja izmerio iznosi 1,075 g/cm3. Pri ovoj gustini koncentracija KOH u ceđi bi trebala biti oko 7 %. Da bi se izvršila saponifikacija 1 kg masnoće (npr svinjske) potrebno je oko 195 g KOH. Jedan litar istopljene svinjske masti ima 0,919 kg. Količina vode potrebne za saponifikaciju nije kritična, ali se smatra da je optimalno da bude oko 37 % u odnosu na masnoću (maseni odnos).
Najvažnije je dobro pripremiti ceđ. Polazna ceđ, kao što sam rekao treba da bude takva da krompir u njoj ima neutralnu plovnost. Nije strašno ako malko pliva iznad, ali vrlo malo, tek da se kaže da pliva (ako nemamo providnu posudu, već npr glinenu, ovo je praktičnije). Ako je ceđ koju smo napravili takve gustine da krompir pliva više od toga, treba polako dodavati kišnicu ili destilovanu vodu i mešati, dok se ne dobije neutralna plovnost. Ako nam je ceđ slabija, pa krompir tone, treba ceđ grejati da ispari deo vode, čime će se povećati koncentracija, pa samim tim i gustina. Povremeno proveravati da li krompir i dalje tone ili je počeo da pliva. Kad se dobije ceđ odgovarajuće gustine (koju sam nazvao polazna ceđ), izmeri se tri puta veća količina ceđi u odnosu na masnoću (zapreminski gledano). Zatim se ta ceđ sipa u posudu koja ide na vatru i greje se dok ne ostane 1/6 do 1/5 prvobitne zapremine. Ova vrednost nije kritična, jer ostaje ista količina KOH, ovim se utiče samo na količinu vode, tako da je dovoljno pre kuvanja ceđi izmeriti nekim štapom prvobitni nivo, pa proceniti koliki treba da bude na kraju, obeležiti i povremeno proveravati. Kada se dobije koncentrovana ceđ, ostaviti da se ohladi na otprilike temperaturu tela.
Za to vreme zagrejati mast na istu temperaturu i pomešati. Količina masti treba da bude tri puta manja od količine prvobitne ceđi. Kuvati na tihoj vatri uz često mešanje. Temperatura ne mora biti veća od 80 stepeni. Kuvanje sapuna ume da potraje. Kada vidimo da je gusto poput npr masti za podmazivanje (sličnu i strukturu ima), možemo proveriti da li je dobar odnos masnoće i lužine. Najpouzdaniji način je da se uzme malo sapuna iz posude i nakon što se ohladi lizne vrhom jezika. Ako ima viška lužine, imaćete osećaj kao da ste liznuli bateriju 9 V. U tom slučaju dodati malo masnoće, pa nakon 15-tak minuta ponovo probati. Ako ima viška masnoće, nećete osetiti ništa. U tom slučaju dodati još malo ceđi, pa kuvati još 15-tak minuta, a zatim ponovo probati. Sapun je dobar ako vrlo malo pecne na jeziku. Ovo sa probanjem nije ni neophodno ako ste tačno odmerili mast i ceđ.
Prilikom pripreme ceđi nikad nemojte koristiti tvrdu vodu, jer će se prilikom kuvanja ceđi izdvajati kamenac, pa će se njegovim odstranjivanjem izgubiti i deo ceđi (provereno).

Znači, recept glasi:

1 merica istopljene masti
3 merice ceđi gustine krompira

Ceđ ukuvati na 1/5 prvobitne zapremine, pomešati sa masnoćom i kuvati.
Ovaj recept sam isprobao dva puta i sapun je oba puta odlično ispao.

Eto, nadam se da će ovo nekome biti od pomoći, s obzirom da je pravi Bushcraft recept.