Hvala ti na trudu. Ovako detaljno objašnjenje koje dovodi do jednostavnih omjera, lako pamtljivih, zaista je rijetko naći.
Isprobavam uskoro, da ne radim od oka.

Mislim da se od pepela i vode dobiva lužnata otopina kalijevog karbonata, a ne k. hidroksida, no to se naravno isto koristi za sapun kao i hidroksid.

Piše na wikipediji da je iskoristivost kalijevog karbonata po težini iz pepela oko 10%

Odlično, hvala na ispravci-ispravio sam u svojim postovima-to je tako kada je čovjek bio slab iz kemije i ne zna prave nazive. Bilo i je postavljeno pitanje na topicu zašto svugdje piše da je kalij hidroksid, ali sam previdio:

chikaperadetlic je napisao/la:

Imao bih još jedno pitanje, ako na forumu ima hemičara: zašto svuda piše da je ceđ KOH? Pronašao sam podatak o sastavu pepela od drveta

itd.

A sad kak bi moglo vidjet koliko je otopljenog tog kal. karbonata u tekućini, nisam kemičar pa možda postoji i bolja i točnija metoda,
al možda da se zabilježi tekućina tj koliko je litara pomiješano s pepelom i kolika je težina toga, i onda kad se to filtrira da se izvaže tekućina, jer bi trebalo pokazat dodatnu težinu od te otopljene tvari, doduše u neprokuhanom obliku ona bi trebala bit ne prevelika kad je kao što je rečeno samo 10% iskoristivost toga iz pepela, a i čini mi se da je to teorijski, možda je u praksi i puno manje.

Naravno može se ukuhavat dok se sva voda ne ispari, pa onda stavit na neki pleh da ispari do kraja tu koncentriranu tekućinu da se dobiju kristali.

Ovo je sve zabavno, al kad se gleda potrošnja resursa i vremena...ispadne ekološkije koristit kupljeni sapun :-D
al naravno nama pacijentima, ovo je zabavnije

Ceđ nije čist KOH, ali je KOH ipak dominantan sastojak. Postoji veoma dobra knjiga, koju je napisao profesor Peter Donkor : Small Scale Soap Making. Evo i linka:

http://www.scribd.com/doc/54280563/Small-Scale-Soap-Making-a-Handbook-1986

U knjizi je veoma detaljno opisana (bushcraft) tehnologija, sa svim mogućim specifikacijama, kakva postoji u Gani, a na kojoj je Peter Donkor godinama radio i razvijao je. Tamo je teško doći do potrebnih hemikalija, pa se i natrijum i kalijum hidroksid dobijaju na jednostavan način od lako dobavljivih sastojaka. Na stranicama 18 i 19 piše da se od pepela dobija KOH (caustic potash) i detaljno je opisano i kako. Važno je ceđ praviti sa vrelom vodom, jer na toj temperaturi dolazi do reakcije između pojedinih sastojaka pepela i samo u tom slučaju je to tako.
Inače, pomenuta knjiga je zlata vredna i koga god detaljnije interesuju sapuni, treba da je pročita, jer su u njoj podaci od neprocenjive vrednosti, veoma konkretni i upotrebljivi.
I još jedna stvar, za koju smatram da je veoma važna: na strani 4 pomenute knjige piše kako je moguće od kalijumskog sapuna dobiti natrijumski sapun, tako što se jednostavno doda kuhinjska so NaCl. Zašto je to važno? Nekome možda smeta što je kalijumski sapun veoma mek, pa se na ovaj način može dobiti natrijumski sapun bez glicerina, koji je tvrd. So se inače dodaje kada je sapun gotov, pri tome se mora imati mnogo veća količina vode u sapunskoj masi. To se radi i kada se pravi natrijumski sapun, a iz razloga da se iz sapuna izdvoji glicerin. Naime, sapun je rastvorljiv u vodi, ali ne i u veoma slanoj vodi, za razliku od glicerina, koji se rastvara i u slanoj vodi. Kada se doda so, sapunska masa se raslojava, izdvajaju se sitni komadići sapuna, koji isplivavaju na površinu, a u donjem sloju je slana voda + glicerin + višak lužine, ako ga je bilo. Sapun iz koga je izdvojen glicerin je tvrd i krt. Puca prilikom sušenja, ali je bolji za pranje. Obično se vodeni rastvor soli i glicerina u domaćinstvu baca, ali nije loše znati da se iz njega može izdvojiti glicerin na jednostavan način.

Što se tiče utvrđivanja količine KOH u ceđi, pisao sam već o tome i hteo sam svakog da poštedim "muka" koje sam iskusio, pa sam razvio jednostavnu metodu sa krompirom, ali evo, za kolegu Roštilj "Medu", a i sve ostale koji smatraju da bez muke nema nauke - link:

http://www.handymath.com/cgi-bin/spcfgrvkoh.cgi?submit=Entry

Tu je tabela koncentracija KOH u zavisnosti od gustine rastvora. Moram napomenuti da sam negde pročitao da u ceđi suva materija sadrži oko 90 % KOH, sad ne mogu da nađem taj izvor, ali sam se uverio da je tako (mereći pH vrednost sapuna), tako da i to treba uzeti u obzir. Gustina se jednostavno meri areometrom:

[img][/img]

Areometar se jednostavno koristi (kao kad se meri koncentracija alkohola u rakiji), ovaj moj je univerzalan, ima možda preveliki dijapazon, a ako hoćeš samo za ceđ, nabavi onaj sa opsegom 1-1,4 precizniji je.
Ali nema potrebe mučiti se, "krompir metoda" koju sam opisao u jednom od prethodnih postova daje odličan sapun, a razvijena je uz oslonac na areometar, pH-metar, analitičku vagu i druga čuda, koja koristim da proverim šta sam uradio. U nekoliko pokušaj-greška-povratak ciklusa sam razvio ovu metodu i objavio je tek nakon što sam se uverio da je dobra. Slobodno je koristite.

Ak je zadovoljavajuće s krumpirom, onda bolje to koristit nego mučit se sa vaganjem i ukuhavanjem/isparavanjem.

Ponavljam,u pepelu nije lužina KOH, nego kalijev karbonat,
to su dobro objasnili ovdje (pasus Wood Ashes), zajedno s time zašto mora bit vrela voda :

http://cavemanchemistry.com/oldcave/projects/potash/

Nije mi dalo ubacit link, pa sam maknuo http:
to ubacite ispred adrese

Ne brinemo se baš o forumu puno-zabunom je ostalo uključeno ograničenje linkova ispod određenog broja dana na forumu. Ne znam čemu uopće to postoji..
Ako što ne bude radilo samo reci.

Eh da, hvala Roštilj "Medo", primedba je na mestu, podsetio si me da pomenem nešto što je neobično važno: svuda u literaturi se pominje da je važno da se pepeo dobije sagorevanjem na visokoj temperaturi, preko 1000 stepeni, pri čemu se dobija pepeo bele boje. Međutim, nigde ne piše zašto je to važno. I u knjizi Petera Donkora piše da se materijali sagorevaju na visokoj temperaturi u specijalnoj peći, kako bi se dobio beli pepeo. Pri tako visokoj temperaturi kalcijum-karbonat se razlaže na kalcijum-oksid i ugljen dioksid, to je ista reakcija koja se ima prilikom pečenja krečnjačkog kamena, vapnenca, pri čemu se dobija negašeni kreč:

CaCO3-----> CaO+CO2

Kada se doda voda, kalcijum oksid reaguje sa vodom i dobija se kalcijum-hidroksid:

CaO+H2O-------> Ca(OH)2

Sada kalcijum-hidroksid reaguje sa kalijum-karbonatom, pri čemu nastaju kalijum-hidroksid i kalcijum-karbonat:

Ca(OH)2+K2CO3-------> 2KOH+CaCO3

Kalijum-hidroksid je veoma higroskopan i dobro rastvorljiv u vodi, dok kalcijum-hidroksid nije, pa on ne ulazi u sastav ceđi. Na taj način se u ceđi ipak nalazi KOH, a ne K2CO3. Ali samo pod uslovom da se koristi beli pepeo, koji je nastao sagorevanjem na visokoj temperaturi.
Inače, nailazio sam i na recepte za sapun u kojima se u pepeo dodaje gašeni kreč (Ca(OH)2), pa se od toga pravi ceđ. Tada nije bitno kakav je pepeo.

Mislim da bi točno bilo zaključit da se pepeo sastoji ne samo od jedne stvari, nego od mješavine natrijevog, kalijevog karbonata i eventualno dijelom tih istih ali lužina OH, a i evo drugih tvari koje nisu rastopljive u vodi, sad samo odredit kojih ima najviše, recimo tog karbonata.
Uglavnom znanost na djelu :-D

Da, sastav pepela zavisi od vrste drveta, ali i od načina i intenziteta sagorevanja, tako da je teško proceniti koliko čega tu ima. Bilo kako bilo, u svim receptima za sapun na koje sam naišao se koriste ili KOH ili NaOH, a karbonati, ukoliko se pojavljuju u receptu, uvek se koriste za dobijanje jedne od te dve lužine (ili obe).
Evo primera:

http://www.lylelange.com/soap.html

Ovde je prikazana izrada sapuna u četiri koraka. Prvi korak se može preskočiti ako već imamo kreč (vapno) ili ako je pepeo nastao sagorevanjem na 1000 stepeni, jer u njemu već ima CaCO3 koji na temperaturi 1000 C prelazi u CaO. U trećem koraku je dobijanje hidroksida od karbonata.
Nije mi poznato da Na2CO3 ili K2CO3 mogu direktno (bez prethodnog pretvaranja u NaOH ili KOH) da se koriste za saponifikaciju masnih kiselina.

Druge baze, tj lužine, kao npr. Ca(OH)2, LiOH itd daju "sapune" koji nisu rastvorljivi u vodi, pa ne mogu služiti za pranje, ali se koriste za druge stvari. Litijumski sapun se koristi za podmazivanje, kalcijumski je u stvari talk, puder...